Psalam 139

13 Da, ti si mi nutrinu stvorio,

satkao me u utrobi majke moje!

14 Hvaliću te što sam takav sazdan,

zapanjujuće divan,

što su ti dela čudesna;

a duša je moja toga dobro svesna.

15 Moje kosti tebi nisu sakrivene bile,

dok sam bio stvaran na tajnome mestu;

dok sam bio oblikovan u dubini zemlje.

16 Oči su me tvoje ko zametak gledale;

u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni,

a da još ni jedan od njih postojao nije!