1 Господе! Чуј молитву моју,

и вика моја нек изађе преда Те.

2 Немој одвратити лице своје од мене;

у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје,

у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

3 Јер прођоше као дим дани моји,

кости моје као топионица огореше.

4 Покошено је као трава и посахло срце моје,

да заборавих јести хлеб свој.

5 Од уздисања мог

приону кост моја за месо моје.

6 Постадох као гем у пустињи;

ја сам као сова на зидинама.

7 Не спавам,

и седим као птица без друга на крову.

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји,

и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

9 Једем пепео као хлеб,

и пиће своје растварам сузама.

10 Од гнева Твог и срдње Твоје;

јер подигавши ме бацио си ме.

11 Дани су моји као сен, који пролази,

и ја као трава осуших се.

12 А Ти, Господе, остајеш довека,

и спомен Твој од колена до колена.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион,

јер је време смиловати се на њ,

јер је дошло време;

14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово,

и прах његов жале.

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег,

и сви цареви земаљски славе Његове;

16 Јер ће Господ сазидати Сион,

и јавити се у слави својој;

17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи,

и неће се оглушити молбе њихове.

18 Написаће се ово потоњем роду,

и народ наново створен хвалиће Господа.

19 Што је приникао са свете висине своје,

Господ погледао с неба на земљу.

20 Да чује уздисање сужњево,

и одреши синове смртне;

21 Да би казивали на Сиону име Господње

и хвалу Његову у Јерусалиму,

22 Кад се скупе народи и царства

да служе Господу.

23 Строшио је на путу крепост моју,

скратио дане моје.

24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих.

Твоје су године од колена до колена.

25 Давно си поставио земљу,

и небеса су дело руку Твојих.

26 То ће проћи, а Ти ћеш остати;

све ће то као хаљина оветшати,

као хаљину променићеш их и промениће се.

27 Али Ти си тај исти

и године Твоје неће истећи.

28 Синови ће слуга Твојих живети,

и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.