1 Хвалите Господа,

јер је добар,

јер је довека милост Његова.

2 Ко ће исказати силу Господњу?

Испричати сву славу Његову?

3 Благо онима који држе истину

и творе право свагда!

4 Опомени ме се, Господе,

по својој милости к народу свом;

походи ме помоћу својом,

5 Да бих видео у добру изабране Твоје,

веселио се у весељу народа Твог,

хвалио се заједно с наследством Твојим.

6 Згрешисмо с оцима својим,

постасмо кривци, безаконици.

7 Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих,

не опомињаше се великих милости Твојих,

и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.

8 Али им Он поможе имена свог ради,

да би показао силу своју.

9 Запрети Црвеном Мору, и пресахну;

и преведе их преко бездане као преко пустиње;

10 И сачува их од руке ненавидникове,

и избави их из руке непријатељеве.

11 Покри вода непријатеље њихове,

ниједан од њих не оста.

12 Тада вероваше речима Његовим,

и певаше Му хвалу.

13 Али брзо заборавише дела Његова,

и не почекаше воље Његове.

14 Полакомише се у пустињи,

и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

15 Он испуни молбу њихову,

али посла погибао на душу њихову.

16 Позавидеше Мојсију

и Арону, ког беше Господ осветио.

17 Раседе се земља,

и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.

18 И спали огањ чету њихову,

и пламен сажеже безбожнике.

19 Начинише теле код Хорива,

и клањаху се кипу.

20 Мењаху славу своју

на прилику вола, који једе траву.

21 Заборавише Бога, Спаситеља свог,

који је учинио велика дела у Мисиру,

22 Дивна у земљи Хамовој,

страшна на Црвеном Мору.

23 И хтеде их истребити,

да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим,

и не одврати јарост Његову

да их не истреби.

24 После не марише за земљу жељену,

не вероваше речи Његовој.

25 Побунише се у шаторима својим,

не слушаше глас Господњи.

26 И Он подиже руку своју на њих,

да их побије у пустињи,

27 Да побије племе њихово међу народима,

и расеје их по земљама.

28 И присташе за Велфегором,

и једоше принесено на жртву мртвима.

29 И расрдише Бога делима својим,

и удари у њих погибао.

30 И устаде Финес, и умилостиви,

и престаде погибао.

31 И то му се прими у правду,

од колена до колена довека.

32 И разгневише Бога на води Мериви,

и Мојсије пострада њих ради;

33 Јер дотужише духу његовом,

и погреши устима својим.

34 Не истребише народе,

за које им је Господ рекао;

35 Него се помешаше с незнабошцима,

и научише дела њихова.

36 Стадоше служити идолима њиховим,

и они им бише замка.

37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

38 Проливаше крв праву;

крв синова својих и кћери својих,

које приношаху на жртву идолима хананским,

и оскврни се земља крвним делима.

39 Оскврнише себе делима својим,

и чинише прељубу поступањем својим.

40 И плану гнев Господњи на народ Његов,

и омрзну Му део Његов.

41 И предаде их у руке незнабожачке,

и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

42 Досађиваше им непријатељи њихови,

и они бише покорени под власт њихову.

43 Много их је пута избављао,

али Га они срдише намерама својим,

и бише поништени за безакоње своје.

44 Али Он погледа на невољу њихову,

чувши тужњаву њихову,

45 И опомену се завета свог с њима,

и покаја се по великој милости својој;

46 И учини, те их стадоше жалити

сви који их беху заробили.

47 Спаси нас, Господе Боже наш,

и покупи нас из незнабожаца,

да славимо свето име Твоје,

да се хвалимо Твојом славом!

48 Благословен Господ Бог Израиљев

од века и довека!

И сав народ нека каже:

Амин! Алилуја!