1 Хвалите Господа, јер је добар;

јер је довека милост Његова.

2 Тако нека кажу које је избавио Господ,

које је избавио из руке непријатељеве,

3 Скупио их из земаља,

од истока и запада, од севера и мора.

4 Луташе по пустињи где се не живи,

пута граду насељеном не находише;

5 Беху гладни и жедни,

и душа њихова изнемагаше у њима;

6 Али завикаше ка Господу у тузи својој;

и избави их из невоље њихове.

7 И изведе их на прав пут,

који иде у град насељени.

8 Нека хвале Господа за милост Његову,

и за чудеса Његова ради синова људских!

9 Јер сити душу ташту,

и душу гладну пуни добра.

10 Седеше у тами и у сену смртном,

оковани у тугу и у гвожђе;

11 Јер не слушаше речи Божијих,

и не марише за вољу Вишњег.

12 Он поништи срце њихово страдањем;

спотакоше се, и не беше кога да помогне.

13 Али завикаше ка Господу у тузи својој,

и избави их из невоље њихове;

14 Изведе их из таме и сена смртног,

и раскиде окове њихове.

15 Нека хвале Господа за милост Његову,

и за чудеса Његова ради синова људских!

16 Јер разби врата бронзана,

и преворнице гвоздене сломи.

17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје,

и за неправде своје.

18 Свако се јело гадило души њиховој,

и дођоше до врата смртних.

19 Али завикаше ка Господу у тузи својој,

и избави их из невоље њихове.

20 Посла реч своју и исцели их,

и избави их из гроба њиховог.

21 Нека хвале Господа за милост Његову,

и за чудеса Његова ради синова људских!

22 И нека принесу жртву за хвалу,

и казују дела Његова у песмама!

23 Који плове по мору на корабљима,

и раде на великим водама,

24 Они су видели дела Господња,

и чудеса Његова у дубини.

25 Каже, и диже се силан ветар,

и устају вали на њему,

26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана:

душа се њихова у невољи разлива;

27 Посрћу и љуљају се као пијани;

све мудрости њихове нестаје.

28 Али завикаше ка Господу у тузи својој,

и изведе их из невоље њихове.

29 Он обраћа ветар у тишину,

и вали њихови умукну.

30 Веселе се кад се стишају,

и води их у пристаниште које желе.

31 Нека хвале Господа за милост Његову,

и за чудеса Његова ради синова људских!

32 Нека Га узвишују на сабору народном,

на скупштини старешинској славе Га!

33 Он претвара реке у пустињу,

и изворе водене у сухоту,

34 Родну земљу у слану пустару

за неваљалство оних који живе на њој.

35 Он претвара пустињу у језера,

и суву земљу у изворе водене,

36 И насељава онамо гладне.

Они зидају градове за живљење;

37 Сеју поља,

саде винограде

и сабирају летину.

38 Благосиља их и множе се јако,

и стоке им не умањује.

39 Пре их беше мало,

падаху од зла и невоље, што их стизаше.

40 Он сипа срамоту на кнезове,

и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

41 Он извлачи убогога из невоље,

и племена множи као стадо.

42 Добри виде и радују се,

а свако неваљалство затискује уста своја.

43 Ко је мудар, нека запамти ово,

и нека познају милости Господње.