1 Помози ми, Боже,

јер дође вода до душе.

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна;

тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло,

побелеше ми очи погледајући Бога.

4 Оних који мрзе на ме низашта

има више него косе на глави мојој;

осилише који хоће да ме погубе,

лажљиви непријатељи моји.

Шта нисам отимао, ваља да вратим.

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље,

и кривице моје нису сакривене од Тебе.

6 Немој да се постиде у мени

који се уздају у Тебе, Господе,

Господе над војскама!

Немој да се посраме у мени

који траже Тебе, Боже Израиљев!

7 Јер Тебе ради подносим руг,

и срамота попаде лице моје.

8 Туђин постадох браћи својој,

и незнан синовима матере своје.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме

и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

10 Плачем, постим се душом својом,

и то ми се прима за зло;

11 Место хаљине облачим врећу,

и бивам им прича.

12 О мени се разговарају седећи на вратима,

пијући вино певају ме.

13 А ја се молим Теби, Господе;

време је да се смилујеш, Боже;

по великој милости својој услиши ме,

јер је истинито спасење Твоје.

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем;

да се избавим од ненавидника

и из дубоке воде;

15 Да ме не узме вода на матицу,

да ме не прождре пучина,

и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

16 Услиши ме, Господе,

јер је благост Твоја милосрдна,

по великој доброти својој погледај ме.

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог;

јер ме је туга;

похитај, услиши ме.

18 Приближи се души мојој, избави је;

насупрот непријатељима мојим избави ме.

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом;

пред Тобом су сви непријатељи моји.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох;

чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога;

хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

21 Дају ми жуч да једем,

и у жеђи мојој поје ме оцтом.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка,

то нека им буде плата.

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде,

и њихове бедре раслаби засвагда.

24 Излиј на њих јарост своју,

и пламен гнева Твог нека их обузме!

25 Стан њихов нека опусти,

и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне,

и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом,

да не дођу до правде Твоје.

28 Нека се избришу из књиге живих,

и с праведницима нек не буду записани.

29 А ја сам ништ и болан;

помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

30 Славићу име Божије у песми,

величаћу Га у хвали.

31 То је Богу милије од вола,

од телета с роговима и с папцима.

32 Видеће ништи и радоваће се.

Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

33 Јер Бог чује убоге,

и сужања својих не оглуша се.

34 Нека Га хвале небеса и земља,

мора и све што се у њима миче!

35 Јер ће Бог спасти Сион,

сазидаће градове Јудине;

и људи ће се онде населити и наследиће га.

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему

и који љубе име Његово наставаће на њему.