1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се;

поврати нас.

2 Затресао си земљу, и развалио си је;

стегни раселине њене, јер се њиха.

3 Дао си народу свом да позна љуту невољу,

напојио си нас вина од ког се занесосмо.

4 Подигни заставу за оне који Те се боје,

да утеку од лука,

5 Да се избаве мили Твоји.

Помози десницом својом и услиши ме.

6 Бог рече у светињи својој:

Веселићу се,

разделићу Сихем,

и долину Сокот размерићу.

7 Мој је Галад,

мој је Манасија,

Јефрем је крепост главе моје,

Јуда скиптар мој,

8 Моав чаша моја, из које се умивам,

на Едома пружићу обућу своју.

Певај ми, филистејска земљо!

9 Ко ће ме одвести у тврди град?

Ко ће ме отпратити до Едома?

10 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио,

и не идеш, Боже, с војском нашом?

11 Дај нам помоћ у тескоби.

А обрана је човечија узалуд.

12 Богом смо јаки:

Он гази непријатеље наше.