1 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог,

казујем сва чудеса Твоја.

2 Радујем се и веселим се о Теби,

певам имену Твом, Вишњи!

3 Непријатељи се моји вратише натраг,

спотакоше се и неста их испред лица Твог;

4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме;

сео си на престо, судија праведни.

5 Расрдио си се на народе и убио безбожника,

име си им затро довека, за свагда.

6 Непријатељу неста мачева сасвим;

градове Ти си развалио;

погибе спомен њихов.

7 Али Господ увек живи;

спремио је за суд престо свој.

8 Он ће судити васионом свету по правди,

усудиће народима право.

9 Господ је уточиште убогоме,

уточиште у невољи.

10 У Тебе се уздају који знају име Твоје,

јер не остављаш оних који Те траже, Господе!

11 Појте Господу, који живи на Сиону;

казујте народу дела Његова;

12 Јер Он освећује крв, памти је;

не заборавља јаук невољних.

13 Смилуј се на ме, Господе;

погледај како страдам од непријатеља својих,

Ти, који ме подижеш од врата смртних,

14 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове,

и славио спасење Твоје.

15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали;

у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.

16 Познаше Господа;

Он је судио;

у дела руку својих заплете се безбожник.

17 Вратиће се у пакао безбожници,

сви народи који заборављају Бога;

18 Јер неће свагда бити заборављен убоги,

и нада невољницима неће никад погинути.

19 Устани, Господе, да се не посили човек,

и да приме народи суд пред Тобом.

20 Пусти, Господе, страх на њих;

нека познају народи да су људи.