1 Слушајте ово сви народи,

пазите сви који живите по васиљени,

2 Простаци и господо,

богати и сиромаси.

3 Уста ће моја казати премудрост,

и срце моје рећи ће разум.

4 Пригнућу ухо своје к причи,

уз гусле ћу отворити загонетку своју.

5 Чега да се бојим у зле дане,

кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

6 Који се уздате у силу своју,

и хвалите се великим богатством својим!

7 Човек неће никако брата ослободити,

неће дати Богу откуп за њ.

8 Велик је откуп за душу,

и неће бити никад

9 Да ко довека живи,

и не види гроба.

10 Сви виде где умиру

као и незналица и безумник што гину,

и остављају другима имање своје.

11 Они мисле да ће куће њихове трајати довека,

и станови њихови од колена на колено;

именима својим зову земље;

12 Али човек у части неће дуго остати,

изједначиће се са стоком, коју кољу.

13 Овај им се пут чини пробитачан,

и који за њима иду, хвале мисли њихове;

14 Али ће их као овце затворити у пакао,

смрт ће им бити пастир;

и ујутру ходиће по њима праведници,

и облик њихов збрисаће пакао

раставивши их с насељем.

15 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених;

јер ме Он прима.

16 Не бој се кад се ко богати;

кад расте слава дома његовог.

17 Јер кад умре, неће ништа понети,

нити ће поћи за њим слава његова.

18 Јер душу његову благосиљају за живота његовог,

и славе тебе, што угађаш себи.

19 Али ће он отићи у стан отаца својих,

где света никад не виде.

20 Човек у части, ако није разуман,

изједначиће се са стоком, коју кољу.