1 Боже! Немој замукнути,

немој ћутати, нити почивај, Боже!

2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше,

и који Те ненавиде, подигоше главу.

3 По народ Твој зло наумише,

и договарају се на изабране Твоје.

4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа

да се више не спомиње име Израиљево.

5 Сложно присташе

и супрот Теби веру ухватише:

6 Насеља Едомова и Исмаиловци,

Моав и Агарени,

7 Гевал и Амон и Амалик,

Филистеји с Тирцима;

8 И Асур удруже се с њима;

постадоше мишица синовима Лотовим.

9 Учини им онако као Мадијану,

као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

10 Који су истребљени у Аендору,

нагнојише собом земљу.

11 Уради с њима, с кнезовима њиховим,

као с Оривом и Зивом,

и са свима главарима њиховим

као са Зевејем и Салманом.

12 Јер говоре:

Освојимо насеља Божија.

13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах,

као песак пред ветром.

14 Као што огањ сажиже шуму,

и као пламен што запаљује горе,

15 Тако их погнај буром својом

и вихором својим смети их.

16 Покриј лице њихово срамотом,

да би тражили име Твоје, Господе!

17 Нека се стиде и сраме довека,

нека се смету и изгину!

18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ,

једини највиши над свом земљом.