1 Говорите ли заиста истину, силни,

судите ли право, синови човечији?

2 Та, безакоња састављате у срцу,

мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Од самог рођења застранише безаконици,

од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 У њима је јед као јед змијињи,

као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 Која не чује глас бајачев,

врачара вештог у врачању.

6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим;

разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Нек се пролију као вода, и нестане их.

Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле;

као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња,

и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Обрадоваће се праведник кад види освету,

опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику!

Заиста је Бог судија на земљи!