1 У Тебе се, Господе, уздам,

немој ме оставити под срамотом вечном.

2 Правдом својом избави ме, и опрости ме,

пригни к мени ухо своје и помози ми.

3 Буди ми град

где бих свагда долазио да живим,

уреди спасење моје;

јер си Ти град мој и крепост моја.

4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове,

из руке безаконикове и насилникове.

5 Јер си Ти надање моје,

Господ је Господ поуздање моје од младости моје.

6 Тебе се држим од рођења,

од утробе матере моје Ти си бранич мој;

Тобом се хвалим свагда.

7 Чудо сам многима,

а Ти си уточиште моје јако.

8 Уста су моја пуна хвале Твоје,

славе Твоје сваки дан.

9 Немој ме одбацити под старост,

кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

10 Јер непријатељи моји мисле о мени,

и који вребају душу моју договарају се,

11 Говорећи: Бог га је оставио,

потерајте и ухватите га,

јер га нема ко избавити.

12 Боже! Не буди далеко од мене;

Боже мој! Похитај ми у помоћ.

13 Нек се постиде и погину

противници душе моје;

нека попадне стид и срамота

на оне који ми траже зла!

14 А ја ћу се свагда уздати,

и понављаћу хвале Теби.

15 Уста ће моја казивати правду Твоју,

сваки дан доброчинства Твоја,

јер им не знам броја.

16 Ући ћу у сили Господа Господа,

и славићу само Твоју правду.

17 Боже! Ти си ме учио од младости,

и до данас казујем чудеса Твоја.

18 Ни у старости и кад оседех

немој ме оставити, Боже,

еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу,

свој омладини силу Твоју,

19 Правда је Твоја, Боже,

до највише висине;

у великим делима, која си учинио,

Боже, ко је као Ти?

20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље,

пак си ме опет оставио међу живима

и из бездана ме земаљских опет извадио.

21 Много си ме пута подизао

и понављао утехе.

22 И ја Те хвалим уз псалтир,

Твоју верност, Боже мој;

ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!

23 Радују се уста моја кад певам Теби,

и душа моја, коју си избавио.

24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју;

јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.