1 Дуго чеках Господа,

и саже се к мени, и чу вику моју.

2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба,

и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

3 И метну у уста моја песму нову,

хвалу Богу нашем.

Виде многи, и почињу се бојати Господа,

и уздати се у Њега.

4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје,

и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.

5 Многа су чудеса Твоја,

која си учинио Господе, Боже мој,

и многе су мисли Твоје с нама.

Нема Ти равна.

Хтео бих јављати и казивати,

али им броја нема.

6 Жртве и дарове нећеш;

Ти си ми уши отворио;

жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.

7 И по томе рекох: Ево идем,

као што је у књизи писано за мене;

8 Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој,

и закон је Твој мени у срцу.

9 Казујем правду на сабору великом;

ево, уста својих не устављам;

Господе, Ти знаш.

10 Правде Твоје не сакривам у срцу свом,

казујем верност Твоју и спасење Твоје;

и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.

11 Господе, немој затворити срца свог од мене;

милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

12 Јер ме опколише зла небројена;

стигоше ме неправде моје,

да не могу гледати;

има их више него косе на глави мојој,

срце ме моје остави.

13 Господе, вољан буди избавити ме,

Господе, похитај ми у помоћ.

14 Нек се постиде и посраме

сви који траже погибао души мојој!

Нек се врате натраг

и постиде који ми желе зло.

15 Нек се поврате у сметњи својој

који ми говоре: Ха! Ха!

16 Нека се теше и веселе Тобом

сви који траже Тебе Господе,

и који љубе спасење Твоје,

нека једнако говоре: Велик Господ!

17 Ја сам несрећан и ништ,

нека се Господ постара за ме!

Ти си помоћ моја и Избавитељ мој,

Боже мој, не часи.