1 Господе! Буди супарник супарницима мојим;

удри оне који ударају на ме.

2 Узми оружје и штит,

и дигни се мени у помоћ.

3 Потегни копље,

и пресеци пут онима који ме гоне,

реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју;

нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Нека буду као прах пред ветром,

и анђео Господњи нека их прогони.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав,

и анђео Господњи нека их тера.

7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене,

низашта ископаше јаму души мојој.

8 Нека дође на њега погибао ненадна,

и мрежа коју је наместио нека улови њега,

нека он у њу падне на погибао.

9 А душа ће се моја радовати о Господу,

и веселиће се за помоћ Његову.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти,

који избављаш страдалца од оног који му досађује,

и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11 Усташе на ме лажни сведоци;

шта не знам, за оно ме питају.

12 Плаћају ми зло за добро,

и сиротовање души мојој.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу,

мучих постом душу своју,

и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14 Као пријатељ, као брат поступах;

бејах сетан и с обореном главом

као онај који за матером жали.

15 А они се радују кад се ја спотакнем,

и купе се, купе се на ме,

задају ране, не знам зашто,

чупају и не престају.

16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима

шкргућу на ме зубима својим.

17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати?

Отми душу моју од нападања њиховог,

од ових лавова јединицу моју.

18 Признаћу Те у сабору великом,

усред многог народа хвалићу Те.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно,

и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20 Јер они не говоре о миру,

него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Разваљују на ме уста своја,

и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22 Видиш, Господе! Немој ћутати;

Господе! Немој одступити од мене.

23 Пробуди се, устани на суд мој,

Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој,

да ми се не свете.

25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели!

Не дај да говоре: Прождресмо га.

26 Нек се постиде и посраме

сви који се радују злу мом,

нек се обуку у стид и у срам

који се размећу нада мном.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду,

и говоре једнако: Велик Господ,

који жели мира слузи свом!

28 И мој ће језик казивати правду Твоју,

и хвалу Теби сваки дан.