1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени,

чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2 Нек изађе молитва моја

као кад пред лице Твоје,

дизање руку мојих

као принос, вечерњи.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог,

чувај врата уста мојих.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли,

да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно;

и да не окусим сладости њихове.

5 Нека ме бије праведник, то је милост;

нека ме кара, то је уље за главу моју;

глава моја неће одбацити, ако ће и више;

него је молитва моја против злоће њихове.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове,

и чуше речи моје како су благе.

7 Као кад ко сече и теше,

тако се разлетеше кости наше

до чељусти паклених.

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје,

у Тебе се уздам,

немој одбацити душу моју.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше,

од лукавства оних, који чине безакоње.

10 Пашће у мреже своје безбожници,

а ја ћу један проћи.