1 Благословен Господ, град мој,

који учи руке моје боју, прсте моје рату,

2 Добротвор мој и ограда моја,

уточиште моје и Избавитељ мој,

Штит мој, Онај у кога се уздам,

који ми покорава народ мој.

3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ,

и син смртнога, те га пазиш?

4 Човек је као ништа;

дани су његови као сен, који пролази.

5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи;

дотакни се гора, и задимиће се.

6 Севни муњом, и разагнај их;

пусти стреле своје, и распи их.

7 Пружи руку своју с висине, избави ме

и извади ме из воде велике,

из руку туђинаца,

8 Којих уста говоре ништавне ствари,

и којих је десница десница лажна.

9 Боже! Песму нову певаћу Ти,

у псалтир од десет жица удараћу Теби,

10 Који дајеш спасење царевима,

и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца,

којих уста говоре ништавне ствари,

и којих је десница десница лажна.

12 Синови наши нека буду као биље,

које весело одрасте у младости;

кћери наше као ступови

прекрасно израђени у двору;

13 Житнице наше пуне,

обилне сваким житом;

овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада

по становима нашим.

14 Волови наши нека буду товни;

нека не буду нападања, ни бежања,

ни тужњаве по улицама нашим.

15 Благо народу, у ког је све овако!

Благо народу, у ког је Господ Бог!