1 Не нама, Господе, не нама,

него имену свом дај славу,

по милости својој, по истини својој.

2 Зашто да говоре народи:

Где ли је Бог њихов?

3 Бог је наш на небесима,

твори све што хоће.

4 Идоли су њихови сребро и злато,

дело руку човечијих.

5 Уста имају, а не говоре;

очи имају, а не виде;

6 Уши имају, а не чују;

ноздрве имају, а не миришу;

7 Руке имају, а не хватају;

ноге имају, а не ходе,

и не пуштају глас из грла свог.

8 Такви су и они који их граде,

и сви који се уздају у њих.

9 Доме Израиљев, уздај се у Господа;

Он им је помоћ и штит.

10 Доме Аронов, уздај се у Господа;

Он им је помоћ и штит.

11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа;

Он им је помоћ и штит.

12 Господ нас се опомиње, благосиља нас,

благосиља дом Израиљев,

благосиља дом Аронов;

13 Благосиља оне који се боје Господа,

мале и велике.

14 Да вам Господ умножи благослове,

вама и синовима вашим!

15 Господ да вас благослови,

Творац неба и земље!

16 Небо је небо Господње,

а земљу је дао синовима човечијим.

17 Неће Те мртви хвалити, Господе,

нити они који сиђу онамо где се ћути.

18 Него ћемо ми благосиљати Господа

одсад и довека.

Алилуја!