1 Опомени се, Господе, Давида

и све смерности његове,

2 Како се кунуо Господу,

и заветовао Богу Јаковљевом:

3 „Нећу ући у шатор дома свог,

нити ћу лећи на постељу одра свог;

4 Нећу дати сна очима својим,

ни веђама својим дрема;

5 Док не нађем места Господу,

стана Богу Јаковљевом."

6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи,

нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

7 Уђимо у стан Његов,

поклонимо се подножју ногу Његових.

8 Стани, Господе, на почивалишту свом,

Ти и ковчег силе Твоје.

9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду,

и свеци Твоји нек се радују.

10 Ради Давида, слуге свог,

немој одвратити лица од помазаника свог.

11 Закле се Господ Давиду у истини,

од које неће одступити;

од порода твог

посадићу на престолу твом.

12 Ако синови твоји ушчувају завет мој

и откривења моја којима ћу их научити,

онда ће и синови њихови

довека седети на престолу свом.

13 Јер је изабрао Господ Сион,

и омиле Му живети на њему.

14 Ово је почивалиште моје увек,

овде ћу се населити; јер ми је омилело.

15 Храну ћу његову благословити,

ниште његове наситићу хлеба.

16 Свештенике ћу његове обући у спасење,

и свети ће се његови радовати.

17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду,

поставићу видело помазанику свом.

18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту;

а на њему ће цветати венац његов.