1 К Теби, Господе, вичем;

граде мој, немој ми ћутати,

да не бих, ако заћутиш,

био као они који одлазе у гроб.

2 Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби,

кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.

3 Немој ме захватити с грешницима,

и с онима који чине неправду,

који с ближњима својим мирно говоре,

а у срцу им је зло.

4 Подај им, Господе, по делима њиховим,

по злом поступању њиховом;

по делима руку њихових подај им,

подај им шта су заслужили.

5 Јер не пазе на дела Господња,

и на дела руку Његових.

Да их разори и не сазида.

6 Да је благословен Господ,

јер услиши глас мољења мог!

7 Господ је крепост моја и штит мој;

у Њега се поузда срце моје,

и Он ми поможе.

Зато се весели срце моје,

и песмом својом славим Га.

8 Господ је крепост народа свог,

и обрана која спасава помазаника Његовог.

9 Спаси народ свој,

благослови достојање своје;

спаси их и уздижи их довека.