1 Зашто се буне народи

и племена помишљају залудне ствари?

2 Устају цареви земаљски,

и кнезови се скупљају

на Господа и на помазаника Његовог.

3 „Раскинимо свезе њихове

и збацимо са себе јарам њихов."

4 Онај, што живи на небесима, смеје се,

Господ им се подсмева.

5 Па им говори у гневу свом

и јарошћу својом збуњује их:

6 „Ја сам помазао цара свог на Сиону,

на светој гори својој."

7 Казаћу наредбу Господњу;

Он рече мени: „Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство,

и крајеве земаљске теби у државу.

9 Ударићеш их гвозденом палицом;

разбићеш их као лончарски суд."

10 Сад, цареви, оразумите се;

научите се судије земаљске!

11 Служите Господу са страхом,

и радујте се с трепетом.

12 Поштујте сина, да се не разгневи,

и ви не изгинете на путу свом;

јер ће се гнев Његов брзо разгорети.

Благо свима који се у Њ уздају!