1 Та, у Бога је мир души мојој,

од Њега је спасење моје!

2 Та, Он је град мој и спасење моје,

уточиште моје, нећу посрнути нимало.

3 Докле ћете нападати на човека?

Сви хоћете да га оборите као зид наваљен,

као ограду испроваљивану.

4 Баш наумише да га свргну с висине,

омиле им лаж,

устима благосиљају, а у срцу куну.

5 Да, у Богу се смири, душо моја;

јер је у Њему нада моја.

6 Он је град мој и спасење моје,

уточиште моје, нећу посрнути.

7 У Богу је спасење моје и слава моја,

тврди град и пристаниште мени је у Богу.

8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба;

изливајте пред Њим срце своје;

Бог је наше уточиште.

9 Та, синови су простачки ништа,

синови су господски лаж,

да се метну на мерила,

били би лакши него ништа.

10 Не уздајте се у власт ни у отимање,

немојте бити ништави;

кад расте богатство,

не дајте да вам срце прионе за њ.

11 Једном рече Бог и више пута чух,

да је крепост у Бога.

12 И у Тебе је, Господе, милост;

јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.