1 Тече из срца мог реч добра;

рекох: Дело је моје за цара;

језик је мој трска хитрог писара.

2 Ти си најлепши између синова људских,

благодат тече из уста твојих,

јер те је благословио Бог довека.

3 Припаши, јуначе, уз бедро своје

мач свој, част своју и красоту своју.

4 И тако окићен похитај,

седи на кола за истину и кротку правду,

и десница ће твоја показати чудеса.

5 Оштре су стреле твоје;

народи ће пасти под власт твоју;

прострелиће срца непријатеља царевих.

6 Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив;

скиптар је царства Твог скиптар правице.

7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње;

тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости

више него другове Твоје.

8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом.

Који живе у дворима од минијске слонове кости,

оне те веселе.

9 Царске кћери дворе те;

с десне ти стране стоји царица у офирском злату.

10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје,

заборави народ свој и дом оца свог.

11 И цару ће омилети лепота твоја;

јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.

12 Кћи Тирова доћи ће с даровима,

најбогатији у народу тебе ће молити.

13 Сва је украшена кћи царева изнутра,

хаљина јој је златом искићена.

14 У везеној хаљини воде је к цару;

за њом воде к теби девојке, друге њене.

15 Воде их весело и радосно,

улазе у двор царев.

16 Место отаца твојих биће синови твоји,

поставићеш их кнезовима по свој земљи.

17 Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено;

потом ће те славити народи ва век века.