1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја!

У тескоби дај ми простор;

смилуј се на ме и услиши молитву моју.

2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти?

Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

3 Знајте да Господ дивно чува светог свог;

Господ чује кад Га зовем.

4 Гневећи се не грешите;

размислите у срцима својим на постељама својим,

и утолите.

5 Принесите жртву за правду,

и уздајте се у Господа.

6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро?

Обрати к нама, Господе, светло лице своје.

7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају,

кад им роди пшеница и вино.

8 Ја мирно лежем и спавам;

јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.