1 Боже, славо моја, немој ћутати,

2 Јер се уста безбожничка и уста лукава

на ме отворише;

говоре са мном језиком лажљивим.

3 Речима злобним са свих страна гоне ме,

и оружају се на ме низашта.

4 За љубав моју устају на мене,

а ја се молим.

5 Враћају ми зло за добро,

и мржњу за љубав моју.

6 Постави над њим старешину безбожника,

и противник нека му стане с десне стране.

7 Кад се стане судити, нека изађе крив,

и молитва његова нека буде грех.

8 Нека буду дани његови кратки,

и власт његову нека добије други.

9 Деца његова нек буду сироте,

и жена његова удовица.

10 Деца његова нек се потуцају и просе,

и нека траже хлеба изван својих пустолина.

11 Нека му узме дужник све што има,

и нека разграбе туђини муку његову.

12 Нек се не нађе нико ко би га љубио,

ни ко би се смиловао на сироте његове.

13 Наслеђе његово нек се затре,

у другом колену нека погине име њихово.

14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа,

и грех матере његове нек се не избрише.

15 Нека буду свагда пред Господом,

и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

16 Зато што се није сећао чинити милост,

него је гонио човека ништег и убогог,

и тужном у срцу тражио смрт.

17 Љубио је клетву, нека га и стигне;

није марио за благослов, нека и отиде од њега.

18 Нек се обуче у клетву као у хаљину,

и она нек уђе у њега као вода,

и као уље у кости његове.

19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи,

и као појас, којим се свагда паше.

20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде,

и који говоре зло на душу моју.

21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом.

Ти си добар, милошћу својом избави ме.

22 Јер сам невољан и ништ,

и срце је моје рањено у мени.

23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче;

терају ме као скакавце.

24 Колена моја изнемогоше од поста,

и тело моје омрша.

25 Постадох подсмех њима;

видећи ме машу главом својом.

26 Помози ми, Господе, Боже мој,

спаси ме по милости својој.

27 Нека познају да је ово Твоја рука,

и Ти, Господе, да си ово учинио.

28 Они куну, а Ти благослови;

устају, али нек се постиде,

и слуга се Твој обрадује.

29 Нек се противници моји обуку у срамоту,

и као хаљином нек се покрију стидом својим.

30 Хвалићу Господа веома устима својим,

и усред многих славићу Га,

31 Јер стоји с десне стране убогоме,

да би га спасао од оних који осуђују душу његову.