1 Господ је видело моје и спасење моје;

кога да се бојим?

Господ је крепост живота мог;

кога да се страшим?

2 Ако навале на ме зликовци

да поједу тело моје,

противници и непријатељи моји,

спотаћи ће се и пашће.

3 Ако против мене војска у логор стане,

неће се уплашити срце моје;

ако се на ме рат дигне,

ја се ни онда нећу бојати.

4 За једно само молим Господа,

само то иштем,

да живим у дому Господњем

све дане живота свог,

да гледам красоту Господњу

и раним у цркву Његову.

5 Јер би ме сакрио у колиби својој

у зло доба;

склонио би ме под кровом шатора свог;

на камену гору попео би ме.

6 Тада бих подигао главу своју

пред непријатељима који би ме опколили;

принео бих у Његовом шатору жртву хвале;

запевао бих и хвалио Господа.

7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам,

смилуј се на ме и услиши ме.

8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: „Тражите лице моје".

Тражим лице Твоје, Господе!

9 Немој одвратити од мене лице своје,

немој у гневу оставити слугу свог;

буди Помоћник мој; немој ме одбити,

и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

10 Јер отац мој и мати моја оставише ме;

али Господ нека ме прихвати.

11 Упути ме, Господе, на пут свој

и води ме правом стазом

поради оних који ме вребају.

12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим;

јер усташе на ме лажни сведоци;

али злоба говори сама против себе.

13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

14 Уздај се у Господа, буди слободан;

нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.