1 Благосиљај, душо моја, Господа!

Господе, Боже мој, велик си веома,

обукао си се у величанство и красоту.

2 Обукао си светлост као хаљину,

разапео небо као шатор;

3 Водом си покрио дворове своје,

облаке начинио си да су Ти кола,

идеш не крилима ветреним.

4 Чиниш ветрове да су Ти анђели,

пламен огњени да су Ти слуге.

5 Утврдио си земљу на темељима њеним,

да се не помести на век века.

6 Безданом као хаљином оденуо си је;

на горама стоје воде.

7 Од претње Твоје беже,

од громовног гласа Твог теку.

8 Излазе на горе и силазе у долине,

на место које си им утврдио.

9 Поставио си међу, преко које не прелазе,

и не враћају се да покрију земљу.

10 Извео си изворе по долинама,

између гора теку воде.

11 Напајају све звери пољске;

дивљи магарци гасе жеђ своју.

12 На њима птице небеске живе;

кроз гране разлеже се глас њихов.

13 Напајаш горе с висина својих,

плодовима дела Твојих сити се земља.

14 Дајеш те расте трава стоци,

и зелен на корист човеку,

да би извадио хлеб из земље.

15 И вино весели срце човеку,

и лице се светли од уља,

и хлеб срце човеку крепи.

16 Сите се дрвета Божија,

кедри ливански, које си посадио.

17 На њима птице вију гнезда;

станак је родин на јелама.

18 Горе високе дивокозама,

камен је уточиште зечевима.

19 Створио се месец да показује времена,

сунце познаје запад свој.

20 Стереш таму, и бива ноћ,

по којој излази све зверје шумско;

21 Лавови ричу за пленом,

и траже од Бога хране себи.

22 Сунце гране,

и они се сакривају и лежу у ложе своје.

23 Излази човек на посао свој,

и на рад свој до вечера.

24 Како је много дела Твојих, Господе!

Све си премудро створио;

пуна је земља блага Твог.

25 Гле, море велико и широко,

ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

26 Ту лађе плове,

крокодил, ког си створио да се игра по њему.

27 Све Тебе чека,

да им дајеш пићу на време.

28 Дајеш им, примају;

отвориш руку своју, сите се добра.

29 Одвратиш лице своје, жалосте се;

узмеш им дух, гину,

и у прах свој враћају се.

30 Пошаљеш дух свој, постају,

и понављаш лице земљи.

31 Слава Господу увек;

нек се весели Господ за дела своја!

32 Он погледа на земљу, и она се тресе;

дотакне се гора, и диме се.

33 Певаћу Господу за живота свог;

хвалићу Бога свог док сам год.

34 Нека Му буде мила беседа моја!

Веселићу се о Господу.

35 Нека нестане грешника са земље,

и безбожника нека не буде више!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Алилуја!