1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним,

жедна је Тебе душа моја,

за Тобом чезне тело моје

у земљи сувој, жедној и безводној.

2 Тако бих Те угледао у светињи,

да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 Јер је доброта Твоја боља од живота.

Уста би моја хвалила Тебе;

4 Тако бих Те благосиљао за живота свог,

у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја,

и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Кад Те се сећам на постељи,

све ноћне страже размишљам о Теби.

7 Јер си Ти помоћ моја,

и у сену крила Твојих веселим се.

8 Душа се моја прилепила за Тебе,

десница Твоја држи ме.

9 Који траже погибао души мојој,

они ће отићи под земљу.

10 Изгинуће од мача,

и допашће лисицама.

11 А цар ће се веселити о Богу,

хвалиће се сваки који се куне Њим,

кад се затисну уста онима који говоре лаж.