1 Та добар је Бог Израиљу,

онима који су чиста срца.

2 А ноге моје умало не зађоше,

умало не попузнуше стопала моја,

3 Јер се расрдих на безумнике

видећи како безбожници добро живе.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти,

и тело је њихово претило.

5 На пословима човечијим нема их,

и не муче се с другим људима.

6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом,

и обучени у обест као у стајаће рухо.

7 Од дебљине избуљено им је око,

срце пуно клапе.

8 Подсмевају се,

пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

9 Уста своја дижу у небо,

и земљу пролази језик њихов.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог,

и пију воду из пуног извора.

11 И говоре: Како ће разабрати Бог?

Зар Вишњи зна?

12 Па ето, ови безбожници

срећни на свету умножавају богатство.

13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје,

и умивам безазленошћу руке своје,

14 Допадам рана сваки дан,

и муке свако јутро?

15 Кад бих казао: Говорићу као и они,

изневерио бих род синова Твојих.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео;

али то беше тешко у очима мојим.

17 Док најпосле не уђох у светињу Божију,

и дознах крај њихов.

18 Та на клизавом месту поставио си их,

и бацаш их у пропаст!

19 Како зачас пропадају, гину,

нестаје их од ненадне страхоте!

20 Као сан, кад се човек пробуди,

тако пробудивши их, Господе,

у ништа обраћаш утвару њихову.

21 Кад кипљаше срце моје

и растрзах се у себи,

22 Тада бејах незналица и не разумевах;

као живинче бијах пред Тобом.

23 Али сам свагда код Тебе,

Ти ме држиш за десну руку.

24 По својој вољи водиш ме,

и после ћеш ме одвести у славу.

25 Кога имам на небу?

И с Тобом ништа нећу на земљи.

26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје;

Бог је град срца мог и део мој довека.

27 Јер ево који одступише од Тебе, гину;

Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

28 А мени је добро бити близу Бога.

На Господа полажем надање своје,

и казиваћу сва чудеса Твоја.