Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију.
1 Гласом својим ка Господу вичем,
гласом својим Господу се молим.
2 Изливам пред Њим мољење своје,
тугу своју пред Њим казујем,
3 Кад изнемогне у мени дух мој.
Ти знаш стазу моју.
На путу, којим ходим,
сакрише ми замку.
4 Погледам надесно,
и видим да ме нико не зна;
нестаде ми уточишта,
нико не мари за душу моју.
5 Вичем к Теби, Господе;
велим: Ти си уточиште моје,
део мој на земљи живих.